Prvi novčić je
zvanično ubačen u štednu kutiju. Jedan u nizu mojih ciljeva je backpacking. Već
duže vreme me je proganjala ta misao, te sam se konačno pre nekoliko dana
bacila u istraživanje. Nije jednostavno i treba se temeljno pozabaviti svakim
segmentom: koji putni ranac uzeti, šta poneti, koja je najbolja opcija za prenoćište,
koliko novca je otprilike potrebno itd. Shvatila sam ovo kao jedan projekat na kojem se radi i radi. Praktično je nemoguće sve isplanirati za nedelju dana. Na svu sreću postoje razni sajtovi koji
se bave backpackingom, kao i forumi gde iskusni backpackeri razmenjuju iskustva
i utiske. Ono što sam do sada zaključila je da nije preporučljivo onima sa manjkom
istraživačkog duha i energije. Naravno, naišla sam na jako grube komentare naših
ljudi na jednom portalu, koji ovaj vid putovanja povezuju sa nekupanjem,
opasnošću i svim onim što se može desiti i tokom regularnog putovanja. Što je
najsmešnije, jedan „mozak“ se toliko osokolio da je ’ladno prokomentarisao kako
se nada da to neće postati popularno kod nas. Tako,tako,hajde da ocrnimo sve
što je drugačije i što na Balkanu nije tako često primećeno.
Ja kažem: ŠTO DA NE? Nema ništa loše u tome da se doživi i vidi nešto drugačije,
možda se steknu nova poznanstva, plus je ovo sjajna prilika da se napusti zona
komfora, a o vežbanju oslanjanja na sebe da ne pričam. Odmah da presečem, svega
i svačega ima i u mestu u kom se nalazite, svašta se može desiti i tokom putovanja
sa sve vodičem i u svakoj prilici treba biti na oprezu. Ne postoji nepisano
pravilo da put obavezno mora proći sa nekom glupošću i postoje načini da se
neprijatne situacije zaobiđu, kako bi backpacking prošao bez stega.
I tako, verujem sebi i znam da ću istrajati u ovome. Postaraću se da sledeće godine u ovo vreme imam očišćenu godinu za sobom, izdefinisane trbušne mišiće, svu opremu i svo znanje koje će mi omogućiti da proživim deo leta kao backpacker.
